Mentalni trening je trening fokusiran na bazične psihološke/mentalne veštine sa ciljem unapređenja sportskog izvođenja. Može biti prilagođen individualnim takmičarima, timovima i/ili trenerima. Učenje i usavršavanje ovih veština pomaže takmičaru u pripremi i izvođenju sportske veštine na najvišem nivou. Efekat mentalnog treninga ispoljava se i u konstantnosti kvaliteta izvođenja, kako na treningu tako i tokom takmičenja.
Ovladavanje mentalnim veštinama pruža takmičaru mentalnu prednost u odnosu na suparnike i razvija dodatne resurse za uspeh.
Mentalni trening je, u prvom koraku, fokusiran na povećanje svesnosti o mentalnim/psihološkim stanjima koja omogućavaju postignuće najvišeg individualnog nivoa. Ta svesnost uz usavršene tehnike mentalne kontrole omogućava sportisti regulaciju i optimalnu kontrolu tela i uma. Mentalni trenig, kao i trenig tehnike, je proces koji je vođen od strane stručnog lica/psihologa/trenera, ali podrazumeva i potpuni lični angažman sportiste.
Kako vam mentalni trening može pomoći?
Mentalni trening pomaže sportisti da kroz kontrolu stanja tela i uma obezbedi neophodne uslove za maksimalno sportsko postignuće i konstantnost tog postignuća. Istovremeno, kroz praksu mentalnog treninga povećava se svesnost o sopstvenim psihotelesnim stanjima, unapređuje samopouzdanje, ojačava motivacija, formira mentalna čvrstina a ujedno smanjuje anksioznost (strepnja/pritisak) i sumnja u sebe. Mentalni trening pomaže sportisti da na najefikasniji način prevaziđe potencijalne prepreke napredovanju u sportu.
Mentalni trening je neophodan dodatak treningu tehnike i kondicije u pripremi za postizanje vrhunskog rezultata.
Šta su bazične mentalne veštine?
Trening bazičnih metalnih veština je suština mentalnog treninga. Usavršavanje ovih veština čini osnovu na kojoj se formira individualni pristup/stil svakog sportiste, tima i/ili trenera i podrazumeva ličnu motivaciju i kontinuirani trenig radi postizanja maksimalne efikasnosti. Trening mentalnih veština sprovodi se sistematski, baš kao i trening tehnike i kondicije, i kreće od razvijanja i usavršavanja bazičnih veština, kao pretpostavki za razvoj kompleksnijih visokoindividualizovanih veština mentalne kontrole. Praksa pokazuje da je mentalni trening neophodna karika u lancu ukupnog trenažnog procesa i da se može tretirati kao suvišan tek u trenutku kada se odustane od daljeg sportskog napretka i maksimalnog individualnog postignuća.
Neke od devet osnovnih mentalnih veština su:
Tehnike kontrole nivoa aktivacije: Za izvođenje sportske veštine na maksimalnom tehničkom i kondicionom nivou od presudne je važnosti sposobnost kontrole nivoa aktivacije/pobuđenja. Nivo aktivacije, tj. sportski adrenalin će ili biti kontrolisan i stavljen u funkciju postizanja maksimalnog postignuća ili će sam preuzeti kontrolu nad umom i telom i dovesti do pada u kvalitetu izvođenja. Veština efikasne regulacije nivoa aktivacije (pobuđenosti), stresa i anksioznosti pomoći će sportisti da ostane fokusiran i pod kontrolom. Tehnike kontrole nivoa aktivacije omoćavaju sportisti da se opusti/umiri ili podigne nivo pobuđenosti/aktivacije, nudeći mu neophodne veštine uz pomoć kojih će kontrolisati kako telesni tako i mentalni energetski nivo.
Imaginacija: Efektivna imaginacija podrazumeva angažovanje svih čula u kreiranju mentalne slike idealnog izvođenja. Tehnike imaginacije su izuzetno koristan dodatak svakodnevnom treningu i predtakmičarskoj rutini. Imaginacija omogućava sportisti ekstra vežbu bez fizičkog napora. Tehnike imaginacije se koriste za unapređenje konkretnih sportskih veština, uvežbavanje strateških i taktičkih planova, uvećanje doživljaja samopouzdanja, motivacije, svesnosti o telu i umu, umanjenje sportske anksioznosti, stresa i sumnje u sebe. Posebno značajnim se pokazuju kao pomoć povređenim takmičarima u fazi rehabilitacionog procesa.
Samo-govor/bodrenje: Uspešnost izvođenja sportske veštine neretko je pod uticajem toga šta sportista govori sebi tokom treninga i meča. Uvećanje svesnosti o unutrašnjem dijalogu/samo-govoru u konkretnim situacijama i učenje produktivnog samo-govora, pomoći ce sportisti da na sistematski način unapredi svoje sportsko postignuće.
Postavljanje ciljeva: Postupak postavljanja dugoročnih i kratkoročnih ciljeva, kako trenažnih tako i takmičarskih, neophodna je karika u procesu usavršavanja sportske veštine, posebno ako se teži vrhunskom postignuću. Postavljanje jasnih ciljeva omogućava da sportista uvek bude u procesu usavršavanja, fokusiran na sledeće korake ostvarenja cilja, uz svest o uspešnosti u savladavanju prethodnih. Postavljanje ciljeva je baza za razvijanje samopouzdanja i učenje na greškama što je osnov daljeg napretka.
Kome je mentalni trening namenjen:
Veštine i ključne koncepte mentalnog treninga mogu koristiti svi, bez obzira na sport i postignut nivo sportske veštine. Mentalni trening unapređuje kvalitet izvođenja sportista, timova, trenera. Na početnim nivoima stiču se osnovne veštine mentalne kontrole koje se tokom razvoja sportske karijere usavršavaju i uobličavaju u visokoindividualizovan sistem veština psiho-telesne kontrole.
Gde se izvodi mentalni trening: Mentalni trening se može izvoditi bilo gde, u ordinaciji konsultanta, učionici, realnim uslovima treninga, u bilo koje vreme. Susreti sa konsultantom se odvijaju u formi jedan na jedan, sa delom ili celim timom, sportistima i trenerima. Mentalni trening podrazumeva motivaciju za unapređenje sportske uspešnosti kroz savladavanje mentalnih veština i potpuno je dobrovoljan, u smislu učešća sportiste/trenera.