Sport je, u svojoj osnovi, aktivnost usmerena ka cilju koji se postiže sistematskim trenažnim radom. Razlozi ulaska u sport i bavljenja sportom su različiti, od poboljšanja opšteg fizičkog zdravlja, razvoja tela, unapređenja mentalnog stanja, relaksacionog efekta sporta, druženja, obezbeđenja materijalnih dobara, pa do želje za postizanjem vrhunskih sportskih rezultata.

Iza svakog od tih razloga stoji određeni kvalitet motivacije koji određuje meru/nivo sportskog angažovanja i posvećenosti treningu. Kada razlog ulaska u sport postane izvor sistematskog trenažnog rada govorimo o sportskom cilju. Za ostvarenje nekih nezahtevnijih ciljeva dovoljni su i periodični kratkotrajni treninzi dok ostvarenje drugih, kao što je postizanje vrhunskog sportskog rezultata, podrazumeva i nekoliko treninga dnevno u višegodišnjem vremenskom periodu.

Sva stručna sportska literatura i trenažna praksa vrhunskih sportista upućuju na činjenicu da je postavljanje i praćenje ostvarivanja sportskih ciljeva nužan proces u unapređenju sportske veštine na vrhunski nivo. Jedini način za ispunjenje „velikog sportskog sna“ je njegovo prevođenje u konkretan i ostvarljiv akcioni plan. Pokazalo se da jasno definisan cilj omogućava svrsishodno planiranje svakog pojedinačnog treniga tokom čitave trenažne sezone. Takođe, istraživanja potvrdjuju da postavljanje ciljeva fokusira i usmerava sportistu, gradi adekvatnu motivaciju za trening, omogućava ulaganje ekstra napora u trenucima kada trening ne ide najbolje, učvršćuje doživljaj samopouzdanja, angažuje efektivne psihološke mehanizme prevladavanja sportskog pritiska, pruža mogućnost dugoročnijeg planiranja i sgledavanja sportske perspektive.

Da bi tokom procesa unapređenja sportske veštine mogli da računamo na navedene pozitivne efekte postavljanja ciljeva neophodno je da sam postupak njihovog definisanja bude obavljen uz poštovanje određenih pravila. Ta pravila najlakše ćemo zapamtiti preko akronima M.A.S.T.E.R. (ostvariti).

M.A.S.T.E.R. CILJ JE:

• Merljiv – Cilj treba da bude određen na način koji nam daje prostor da što objektivnije i sa sigurnošću utvrdimo njegovo postizanje. Najbolje je ako se može izraziti kvantitavno, brojem. Cilj „hoću da poboljšam sevis/udarac/šut…“ nije jasno određen jer ne sadrži kriterijum na osnovu koga ćemo konstatovati poboljšanje već je više oslonjen na ličnu procenu, koja ne mora biti objektivna. Merljiv cilj je formulisan kao „hoću da imam 77% prvog servisa, 85% slobodnog bacanja, 05 sekundi brži start …“

• Adaptibilan – Cilj treba da bude postavljen flaksibilno, sa mogućnošću korigovanja i prilagođavanja izmenjenim uslovima i mogućnostima. Adaptibilnost ne treba shvatiti kao poziv da postavljamo nerealne ciljeve koje ćemo naknadno menjati već više kao mogućnost za sitne korekcije usled promenjenih uslova koje na početku nismo mogli predvideti.

• Specifičan – Specifično postavljen cilj nas usmerava na ključne elemente koje tokom treninga treba usavršavati. Cilj „Hoću da budem bolji košarkaš“ nije specifičan, uopšten je i ne ostavlja mnogo prostora za definisanje efektivnog akcionog plana. Specifikovaćemo ga tako što ćemo odrediti elemente koje treba usavršavati da bi se postalo „bolji košarkaš“. Npr, „poboljšati procenat slobodnog bacanja, unaprediti skok-šut, podići kondicioni nivo…“. Kada uz specifikaciju cilj učinimo i merljivim onda smo u potpunosti definisali i elemente na kojima treba raditi i kriterijum na osnovu koga ćemo znati da smo cilj postigli.

• Time – bound (vremenski određen) – Određivanje vremenskog okvira za postizanje konkretnog cilja podrazumeva utvrđivanje vremena koje ćemo na dnevnom/sedmičnom/mesečnom nivou posvetiti trenažnom radu na njegovom dostizanju. Takođe, vremenski okvir podrazumeva predviđanje vremena koje nam je potrebno da cilj ostvarimo. Neki se ciljevi mogu ostvariti za relativno kratko vreme dok neki podrazumevaju višemesečni rad. Da bi vremenski okvir bio realno postavljen potrebno je dobro poznavanje rirode cilja koji se želi postići. Česta je pojava da manje iskusni sportisti sebi postavljaju prekratke rokove čime se izlažu nepotrebnim pritiscima i frustracijama usled neostvarenja cilja, koji realno u tom roku nije ni mogao biti ostvaren. U slučaju ciljeva čije ostvarenje zahtevaj duži vremenski period treninga korisno je cilj redefinisati na podciljeve koji se mogu postići u kraćem roku.

• Encouraging (podsticajan, ohrabrujući) – Od izuzetne je važnosti da formulacija ciljeva bude „pozitivna“. Možda nam iskazi „smanjiti broj grešaka“ i „povećati broj uspešnih izvođenja“ zvuče kao sinonimi, kao da saopštavaju istu nameru. Stvar ne stoji tako. Zahtev za „smanjenje broja grešaka“ u sebi sadrži fokus na negativni aspekt, na ono što ne treba raditi, i kao takav izvor je pritiska koji paradoksalno može dovesti po povećanja broja grešaka. S druge strane, zahtev „povećati broj uspešnih izvođenja“ će učiniti da fokus bude upravo na elementima koji su ključni za dobro izvođenje.

• Realističan – Nužno je da postupak postavljanja ciljeva bude zasnovan na objektivnoj proceni sportskog resursa koje pojedinac poseduje. U situaciji da dođe do precenjivanja resursa, tj. postavljanja previsokih ciljeva, neizbežno dolazi da pada motivacije i narušavanja statusa samopouzdanja. Istovremeno se gubi poverenje u ličnu sportsku kompetentnost, kvalitet treninga, autoritet trenera. U situaciji kada su postavljeni ciljevi koji se postižu sa lakoćom i bez ulaganja ekstra truda može doći do osećanja dosade i precenjivanja vlastitih sportskih potencijala. Obe greške će se izbeći pridržavanjem pravila da cilj treba da bude realističan, tj. „zahtevan ali dostižan“.

Postupak postavljanja i praćenja realizacije sportskih ciljeva je relativno složen proces, veština koja se kroz praksu uči i usavršava. Vreme provedeno u bavljenu ciljevima višestruko se isplaćuje kroz unapređenje sportskog rezultata.