„Bori se ili beži“ (fight or flight), tzv. „alarmna reakcija“ organizma, je biološki određen, nužan obrzac psihofizioloških reakcija u situacijama kada postoji realna (ili iracionalna) pretnja po očuvanje fizičkog (ili psihološkog) integriteta organizma. Alarmna reakcija se zapaža kod čoveka i svih viših organizama, uz gotovo identičan obrazac fizioloških reakcija.

U trenutku procene telesne ugroženosti okida se tipična fiziološka reakcija: autonomni (simpatički) nervni sistem preuzima primat, endokrine žlezde započinju povećano lučenje hormona, zenice se šire da bi propustile što više svetlosti, srčane kontrakcije i disanje postaju ubrzani kako bi se organizmu isporučila što veća količina kiseonika, skupljanjem površinskih krvnih sudova i znojenjem kože štiti se od povreda i sprečava obilno krvarenje u slučaju da do povrede dodje, širenjem krvnih sudova unutrašnjih organa omogućuje se priprema veće količine energije za rad mozga i mišića, digestivni trakt usporava varenje unete hrane kako bi se što više energije očuvalo, mišićni tonus se povećava radi pripreme za iznenadni brz pokret… Ova reakcija traje koliko i potencijalna opasnost i smiruje se završetkom borbe ili „begom na sigurno“.

Šta se dogadja kada nismo u stanju da se borimo niti postoji „sigurno mesto“ na koje se možemo skloniti? Šta se dogadja kada su uslovi života takvi da „alarmna reakcija“ biva izazivana svakodnevno, čak više puta na dan…? Šta nam je činiti u svakodnevnom saobraćajnom kolapsu, kada ne možemo stići na vreme niti bez posledica odustati od putovanja na odredište? Šta raditi kada svakodnevno bivamo provocirani sve neumerenijim poslovnim zahtevima i zajedljivim opaskama šefa, a nismo u situaciji da se sa njim „razračunamo“ niti sebi smemo dozvoliti opciju davanja otkaza? Šta kada se osetimo kao taoci sopstvenog života i poslovne karijere a nismo u situaciji da izaberemo drugu alternativu…?

U savremenom životu ovakvih situacija je mnogo, svakodnevne su i ne ostavljaju nam veliku mogućnosti izbora. Posebno opasnim ih čini odsustvo jasne svesti o drastičnosti posledica svakodnevne izloženosti. Cena, kada na red dođe plaćanje, biva previsoka…

Nažalost, pomenuta cena izloženosti svakodnevnom stresu najčešće biva „placena“ pojavom zdravstvenih simptoma.

Pojava simptoma je postepena i progresivna. Najčešće počinje sa blagim celodnevnim osećanjem umora (probudimo se umorniji nego kada smo legli), teškoćama pri uspavljivanju i plitkim snom, gubitkom energije, smanjenjem zainteresovanosti za svet oko sebe, osećanjem emotivne praznine, povećanjem iritabilnosti na situacije koje ranije nisu uznemiravale, impulsivnim emocionalnim pražnjenjima nad osobama u neposrednoj okolini, gubitkom seksualnog interesovanja i uživanja, pojavom „viška kilograma“, pijenjem „čašice više“, povećanjem broja popušenih cigareta… Nešto kasnije slede simptomi vezani za povišenje krvnog pritiska, srčane aritmije, opšti pad imuniteta sa čestim razboljevanjima, pojava osipa, ekcema, fleka na koži, bezvoljnosti, zanemarivanja vlastitog izgleda, glavobolja, ukočenja ledja, bolova u mišićima, osećanja strepnje i straha, izbegavanje socijalnih kontakata… Simptomi počinju da uzimaju svoj „danak“ na svim životnim planovima: intelektualnom, emotivnom, telesnom, socijalnom…

Biofidbek metod je jedan od najefikasnijih i najekonomičnijih metoda u kontroli nivoa stresa i eliminaciji njegovih simptoma. Za relativno kratko vreme uz primenu biofidbeka moguće je:

• jasno uočiti vezu izmedju stresnih uticaja i reakcija našeg organizma
• naučiti način za prepoznavanje minimalnih telesnih promena koje nastaju kao posledica izloženosti stresu ( veoma je bitno promene uočiti u trenutku kada su još jedva primetne, tada je uspešnost njihove kontrole i otklanjanja negativnih efekata najveća)
• naučiti tehniku oslobadjanja od dnevno nakupljenog stresa
• naučiti primenu kratkotrajnih (od 10 sekundi do 3 minuta) tehnika koje će efikasno smiriti trenutni fiziološki disbalans
• povećati svesnost o „zbivanjima“ unutar organizma i njihovom povezanošću sa osećanjima
• ponovo uspostaviti funkcionalan obrazac psihofizioloških aktivnosti
• isključiti ili umanjiti medikamentoznu terapiju
• popraviti opšte imuno stanje organizma
• povratiti i povećati osećanje životnog zadovoljstva