Petrašin Matijević jedan je od retkih psihologa koji je svoj „zanat“ usmerio ka oblasti sporta. U dosadašnjem radu značajne uspehe postigao je u oblasti tenisa (saradnja sa teniskim trenerom Veljkom Radojičićem, trenerom Jelene Janković, na psihološkim pripremama vrhunskih teniserki), stonog tenisa (klub IMT – superliga), džudoa (prvi tim Crvene zvezde). Od januara je angažovan u radu sa olimpijskim kajakaškim timom.
– U svrhu psihološke pripreme članova olimpijske kajakaške reprezentacije Srbije koncipiran je sedmomesečni program psiholoških priprema. Program je sastavljen po uzoru na programe koji se primenjuju u najtrofejnijim olimpijskom reprezentacijama kao što su Nemačka, Belorusija, Kanada-započinje ovaj razgovor Matijević i dodaje-Sprovođenje programa započeto je tokom zimskih priprema u Turskoj, uporedo sa kondicionim i tehničkim pripremama.
Šta su postavljeni kao ciljevi?
– Obučavanje kajakaša u tehnikama mentalne kontrole tokom izvođenja sportske veštine, upravljanje anksioznošću (nervozom) pre i tokom takmičenja, usavršavanju tehnika koncentracije i relaksacije, upravljanje motivacijom, postavljanje sportskih ciljeva i evaluacija stepena njihovog ostvarenja, organizacija trenažnog procesa, komunikacija unutar tima.
Izuzetna saradnja članova tima sa sportskim psihologom i motivacija za usavršavanje u oblasti „psihološke/mentalne pripreme“ veoma brzo doveli su do napretka i rezultata.
– Prvi evidentni rezultati pokazani su već tokom međunarodne regate u Mantovi u aprilu kada su u gotovo svim disciplinama u kojima su nastupali naši kajakaši osvojili zlatne medalje. Ovakve rezultate nemoguće je bilo postići bez vrhunskog kondicionog i tehničkog treninga ali udeo svakako pripada i odličnoj psihološkoj pripremljenosti naših reprezentativaca – smatra Matijević
Naš sagovornik diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, odeljenje za psihologiju. Početno profesionalno iskustvo sticao je radeći na poslovima kliničkog psihologa u KCB dr Dragiša Mišović Dedinje. Profesionalnu karijeru nastavio u kompanijama telekomunikacionim kompanijama radeći na poslovima psihološke procene kandidata. Od 2005. godine profesionalno usmeren na sportsku psihologiju.
Šta se podrazumeva pod „psihološkom pripremom sportista“?
– One nisu postupak lečenja, postupak ispravljanja psihičkih abnormalnosti i devijacija. Naprotiv, postojanje ovakvih „problema“ predstavlja kontraindikaciju za sprovodjenje psiholoških priprema. Program psiholoških priprema namenjen je isključivo „psihički zdravim“ sportistima. To je prva stvar koju rasčistim sa sportistima, nihovim roditeljima i trenerima – objašnjava Matijević. – Psihološke pripreme su: naučno zasnovan i sistematski vodjen postupak sticanja i usavršavanja veština neophodnih za postizanje vrhunskog rezultata, tj. maksimalnog kvaliteta sportskog izvođenja.Treba naglasiti da psihološki spreman sportista ne može dati, u kondicionom i tehničkom smislu, preko svog maksimuma. Mentalna spremnost ne može nadoknaditi realne kondicione i tehničke nedostatke. Ona omogućava da se sa što većom efikasnošću iskoristi postojeći potencijal.
Kolika je, među sportistima i u sportskoj javnosti, svest o značaju psiholoških priprema?
– Svest postoji, ali samo na pojmovnom, deklarativnom nivou. U vrhunskom sportu svakako postoji prepoznata potreba za „mentalnom stabilnošću“. Ono što je činjenica je to da ni jedan ozbiljan sportski tim ili pojedinac ne zapostavlja mentalni trening. Na nivoima amaterskog ili nižeg profesionalnog sporta o „psihološkoj stabilnosti“ se samo govori, mada sve češće, bez ozbiljnih namera da se u tom smeru nešto konkretno preduzme. Tu nailazimo na mnoge lične i profesionalne sujete, prvenstveno zbog nerazumevanje prirode psiholoških pripema ili zbog slepe odanosti konzervativnom stanovištu da je psihička snaga stvar sa kojom se rađa ili ne rađa. Nije redak komentar, među sportskim delatnicima, da psihološke pripreme nisu potrebne jer „naši sportisti nisu ludi“. Postoji jedna potpuno netačna percepcija da sportski psiholog samo izvrši neka testiranja i tu i tamo „popriča“ sa ponekim sportistom, bez nekih posebnih efekata.
Matijević u radu koristi najsavremeniju metodologiju psiholoških priprema zasnovanu na tehnici biogidbeka ( po ugledu na FC Milan, FC Chelsea, košarkaše NBA lige, Olimpijsku reprezentaciju Kanade …), autorizovanu u „SportsPro – program psiholoških priprema vrhunskih sportista“.
Koliko su, u sklopu opštih priprema, bitne psihološke pripreme? Koje je njihovo mesto, značaj, za kvalitet samog takmičenja?
– Psihološke pripreme su sastavni deo trenažnog procesa i imaju izuzetno značajno, nezaobilazno, mesto. Olimpijski prvaci i ostali vrhunski sportisti i sportski stručnjaci slažu se u oceni da je takmičarski rezultat čak do 95% zavisan od psiholoških faktora, trenutne „psihološke spremnosti“. To ne znači da je dovoljni imati „psihološku stabilnost“ i automatski biti pobednik. Takmičar će svoje tehničko/taktičke i kondicione karakteristike u najvećem stepenu realizovati tek kada u potpunosti uspostavi „mentalnu kontrolu“. Koncept psiholoških priprema podrazumeva tesnu saradnju sa trenerom i primenu znanja iz oblasti sportske psihologije u samom koncipiranju treninga tehnike i kondicije i praćenju i procenjivanju trenažnih efekata.
Kada je sportisti potrebna „psihološka priprema“?
– Svakom sportisti, nevezano za nivo uspešnosti, potrebna je psihološka priprema. U praksi se, paradoksalno, pokazuje da često najviše koristi od sistematskog procesa psiholoških/mentalnih priprema imaju baš sportisti najvišeg nivoa. Sa psihološkim aspektom stvar je potpuno ista kao sa treninzima tehnike. Nikada ne dolazi trenutak u kome je dalji rad na njoj suvišan i neproduktivan.Psihološka priprema se uvodi kada je kvalitet izvođenja postignt tokom treninga značajno umanjen u situaciji takmičenja, kada sportista u svim situacijama,i tokom treninga i tokom meča, ne uspeva da realizuje prirodni potencijal, tj. kada pruža kvalitet koji je značajno ispod njegovih konstitucionalnih mogućnost i kada kvalitet postignuća varira od meča do meča.
Petrašin Matijević je realizovao niz stručnih predavanja i seminara o psihološkim pripremama u vrhunskom sportu (Kajakaški savez Srbije, Veslački savez Srbije, Stonoteniski savez Beograda, Seminar za stonoteniske trenere iz Španije, FK Partizan, Džudo klub Crvena zvezda,tenis, …).
O veštinama koje usvaja i usavršava tokom psiholoških priprema kaže.
– Bitno je istaći da se psihološke veštine usvajaju i uvežbavaju na način koji je identičan načinu sticanja motornih/tehničkih veština. Sistematski rad, rad i rad… Uz nezaobilazno pravilo: „Koliko uložiš toliko će ti se vratiti“. Kao najvažnije veštine koje čine mentalnu snagu sportiste možemo navesti: razvijanje svesti o uticaju psiholoških faktora na uspešnost izvođenja,razvijanje sposobnosti „ samoregulacije“, tj. sposobnosti voljne kontrole stepena telesnog uzbudjenja. Razvijanje sposobnosti kontrole emotivnih reakcija, razvijanje sposobnosti kontrole misaonog toka, unapređenje sposobnosti koncentraije i fokusiranja/refokusiranja pažnje na suštinske aspekte situacije, inapređenje statusa samopouzdanja, ispravljanje motivacijom,ipravljanje sportskim ciljevima i sportskom karijerom, usavršavanje tehnika relaksacije i regeneracije organizma i usavršavanje opštih komunikacionih sposobnosti.
Na kraju naš sagovornik istakao je koliko je bitan timski rad.
– Saradnja sa ostatkom stručnog tima je uslov uspešnosti „psiholoških priprema“. Podizanje kvaliteta sportskog postignuća je predmet multidisciplinarnog, sinhronizovanog, rada tima stručnjaka. Pogledajte vrhunske sportste. Njihovi stručni timovi broje i na desetine članova. Od trenera, pomoćnog trenera, sparing partnera, fizioterapeuta, nutricioniste, psihologa, kiropraktičara-zaključio je ovaj razgovor psiholog olimpijskog kajakaškog tima.
O učinku psiholoških priprema našeg muškog olimijskog tima u kajaku trener Miroslav Aleksić izneo je svoje stanovište.
– Angažovanjem sportskog psihologa u pripremama naših olimpijaca otvorili smo jednu potpuno novu dimenziju. Prepoznali smo i uključili resurs koji je ranije u priličnoj meri zapostavljan a koji je u vrhunskom sportu odlučujući. Rezultati su očigledni.
Zanimalo nas je kakva su iskustva reprezentativaca u sedmomesečnom radu sa Matijevićem. Olimpijac Ervin Holpert je izneo svoje mišljenje.
– Dosta nam je pomogao. Sad mnogo lakše mogu koncetraciju da držim na takmičenju. Naučio nas je da nam se misli ne „razbeže“ , da pažnju fokusiramo tamo gde treba. Pokazao nam je pravo disanje , s kojim možeš puls brzo smanjiti posle jake deonice i to ti pomaže za regeneraciju-prepun je pozitinvih utisaka član olimpijskog četverca.
Odluku o angažovanju sportskog psihologa od strane KSS za potrebe reprezentativaca Srbije obrazložio je trener ženskog olimpijskog tima Dragan Plavšić.
– U Nemačkoj, 90% studenata psihologije nastavlja postdiplomske studije specijalizujući se u sportskoj psihologiji. Činjenica je da je to svetski trend u sportu. Mi, sa naše strane, želimo da idemo u korak sa svetskim tendencijama. Naši takmičari su tu gde jesu i zahvaljujući svojoj mentalnoj i fizičkoj snazi. Međutim, želja nam je da im omogućimo najbolje uslove, baš kao što imaju i njihove kolege u inostranstvu. Iskreno, trenerska struka kod nas nije baš najbolje upoznata sa svim znanjima kojima raspolaže sportska psihologija. S tim u vezi imali smo potrebu da angažujemo stručno lice koje bi nam pomogla da svoj trenerski rad upotpunimo i znanjima vezanim za savremenu psihološku praksu. Ta saradnja se, za sada, pokazala veoma korisnom i uspešnom.