Razgovarali smo o mentalnoj snazi i psihi u sportu….  Pogledajte video:

Razgovarali smo o mentalnoj snazi i psihi u sportu

Kejti Ledecki, najbolja plivačica slobodnim stilom u istoriji plivanja, osvojila je sve medalje koje su se mogle osvojiti i postavila svetske rekorde na 200, 400, 800 i 1500 metra značajno nadmašivši vremena prethodnih šampionki. Njen trener, Brus Gemel, komentariše: „Stalno me pitaju kako sam trenirao Kejti? Dođe mi da jednog dana celu priču skratim na jednu rečenicu: Kejti trenira kao konj i uporna je kao mazga“.

Naravno da je istina da ogroman deo Kejtinog uspeha leži u spartanskoj radnoj disciplini mada stručnjaci tajnu vide i u tome što ima jedan od najefikasnijih zamaha u plivačkom sportu. Kejti, pored više sati provedenih u bazenu, svakodnevno koristi dostignuća sportskih nauka. Revnosno analizira rezultate testova vezano za ishranu i krvotok i proučava video snimke sa trennga i takmičenja tragajući za načinima da dodatno unapredi pokrete ruku i šaka.

Postoji još jedna značajna komponenta Kejtinog uspeha o kojoj se ne govori naglas a koju trener Brus Gemel nagoveštava sledećom izjavom:

„Mislim da još nismo otkrili pravu moć ljudskog uma. To je sledeća prepreka koju moramo savladati u narednih 30 godina: da treniramo um kao što treniramo telo. To je polje na kome će u budućnosti biti najviše napretka“.

BUDUĆNOST SPORTA IZ UGLA JEDNOG OD NAJTROFEJNIH TRENERA DANAŠNJICE

Šta je Mentalni trening, čemu služi i kome je namenjen

Najuprošćenije rečeno mentalni trening je trening svesne kontrole emocionalnih i fizioloških reakcija koje nam se „spontano“, bez našeg uvida i želje događaju. Te neželjene reakcije često imaju negativan efekat kako na rezultate onoga što radimo tako i na celokupno fizičko i mentalno zdravlje i odnose sa osobama sa kojima radimo i živimo.

Mada je zbog same prirode aktivnosti mentalni trening nazastupljeniji u profesionalnom sportu i oblastima koje su fokusirane na vrhunsko postignuće danas je on nezaobilazni pratilac modernog biznisa i uspeha u gotovo svim profesijama.
S druge strane i obični ljudi koji nemaju posebno izražene ambicije za poslovnom ili nekom drugom izvrsnošću nalaze da im je mentalni trening od velike koristi u očuvanju fizičkog i mentalnog zdravlja i opšteg osećanja životnog zadovoljstva i radosti.

Kao rezultat mentalne utrenirnosti osoba postiže znatno veći nivo samopouzdanja, ojačava kapacitet da se adaptira na stalno promenljive uslove života i rada, usavršava sposobnost „otpornosti“ (rezilijentnosti) u susretu sa teškim i krupnim zivotnim događajima i izazovima i postiče mentalnu fleksibilnost i agilnost u smislu otvaranja novih perspektiva.

Kroz mentalni trening učimo kako da mislimo efektivnije i kontrolišemo emocije i fiziološke reakcije.

Šta je mentalni trening i čemu služi … 1

„Bori se ili beži“ (fight or flight), tzv. „alarmna reakcija“ organizma, je biološki određen, nužan obrzac psihofizioloških reakcija u situacijama kada postoji realna (ili iracionalna) pretnja po očuvanje fizičkog (ili psihološkog) integriteta organizma. Alarmna reakcija se zapaža kod čoveka i svih viših organizama, uz gotovo identičan obrazac fizioloških reakcija.

U trenutku procene telesne ugroženosti okida se tipična fiziološka reakcija: autonomni (simpatički) nervni sistem preuzima primat, endokrine žlezde započinju povećano lučenje hormona, zenice se šire da bi propustile što više svetlosti, srčane kontrakcije i disanje postaju ubrzani kako bi se organizmu isporučila što veća količina kiseonika, skupljanjem površinskih krvnih sudova i znojenjem kože štiti se od povreda i sprečava obilno krvarenje u slučaju da do povrede dodje, širenjem krvnih sudova unutrašnjih organa omogućuje se priprema veće količine energije za rad mozga i mišića, digestivni trakt usporava varenje unete hrane kako bi se što više energije očuvalo, mišićni tonus se povećava radi pripreme za iznenadni brz pokret… Ova reakcija traje koliko i potencijalna opasnost i smiruje se završetkom borbe ili „begom na sigurno“.

Šta se dogadja kada nismo u stanju da se borimo niti postoji „sigurno mesto“ na koje se možemo skloniti? Šta se dogadja kada su uslovi života takvi da „alarmna reakcija“ biva izazivana svakodnevno, čak više puta na dan…? Šta nam je činiti u svakodnevnom saobraćajnom kolapsu, kada ne možemo stići na vreme niti bez posledica odustati od putovanja na odredište? Šta raditi kada svakodnevno bivamo provocirani sve neumerenijim poslovnim zahtevima i zajedljivim opaskama šefa, a nismo u situaciji da se sa njim „razračunamo“ niti sebi smemo dozvoliti opciju davanja otkaza? Šta kada se osetimo kao taoci sopstvenog života i poslovne karijere a nismo u situaciji da izaberemo drugu alternativu…?

U savremenom životu ovakvih situacija je mnogo, svakodnevne su i ne ostavljaju nam veliku mogućnosti izbora. Posebno opasnim ih čini odsustvo jasne svesti o drastičnosti posledica svakodnevne izloženosti. Cena, kada na red dođe plaćanje, biva previsoka…

Nažalost, pomenuta cena izloženosti svakodnevnom stresu najčešće biva „placena“ pojavom zdravstvenih simptoma.

Pojava simptoma je postepena i progresivna. Najčešće počinje sa blagim celodnevnim osećanjem umora (probudimo se umorniji nego kada smo legli), teškoćama pri uspavljivanju i plitkim snom, gubitkom energije, smanjenjem zainteresovanosti za svet oko sebe, osećanjem emotivne praznine, povećanjem iritabilnosti na situacije koje ranije nisu uznemiravale, impulsivnim emocionalnim pražnjenjima nad osobama u neposrednoj okolini, gubitkom seksualnog interesovanja i uživanja, pojavom „viška kilograma“, pijenjem „čašice više“, povećanjem broja popušenih cigareta… Nešto kasnije slede simptomi vezani za povišenje krvnog pritiska, srčane aritmije, opšti pad imuniteta sa čestim razboljevanjima, pojava osipa, ekcema, fleka na koži, bezvoljnosti, zanemarivanja vlastitog izgleda, glavobolja, ukočenja ledja, bolova u mišićima, osećanja strepnje i straha, izbegavanje socijalnih kontakata… Simptomi počinju da uzimaju svoj „danak“ na svim životnim planovima: intelektualnom, emotivnom, telesnom, socijalnom…

Biofidbek metod je jedan od najefikasnijih i najekonomičnijih metoda u kontroli nivoa stresa i eliminaciji njegovih simptoma. Za relativno kratko vreme uz primenu biofidbeka moguće je:

• jasno uočiti vezu izmedju stresnih uticaja i reakcija našeg organizma
• naučiti način za prepoznavanje minimalnih telesnih promena koje nastaju kao posledica izloženosti stresu ( veoma je bitno promene uočiti u trenutku kada su još jedva primetne, tada je uspešnost njihove kontrole i otklanjanja negativnih efekata najveća)
• naučiti tehniku oslobadjanja od dnevno nakupljenog stresa
• naučiti primenu kratkotrajnih (od 10 sekundi do 3 minuta) tehnika koje će efikasno smiriti trenutni fiziološki disbalans
• povećati svesnost o „zbivanjima“ unutar organizma i njihovom povezanošću sa osećanjima
• ponovo uspostaviti funkcionalan obrazac psihofizioloških aktivnosti
• isključiti ili umanjiti medikamentoznu terapiju
• popraviti opšte imuno stanje organizma
• povratiti i povećati osećanje životnog zadovoljstva

Život i stres

U savremenom sportu, posebno vrhunskom, figurira činjenica oko koje su saglasni svi, kako sami sportisti tako i stručnjaci iz njihovih stručnih štabova. Ta činjenica glasi: „Trenutno sportsko postignuće je sa 80-95% određeno trenutnim psihološkim statusom / psihološkom pripremljenošću / mentalnom snagom“. Da pojednostavimo: koliko će sportista od svoje sportske veštine uspeti da realizuje na konkretnom meču određeno je, čak do 95%, trenutnim mentalnim statusom, tj. psihološkim stavom/kontrolom sa kojim ulazi i porolazi kroz meč.

Svesnost o ovoj činjenici je jedan od razloga zbog kojih gotovo da je nemoguće sresti elitnog sportistu koji u svom trenažnom planu nema i plan „psihološke pripreme“.

Možda nam neće biti potpuno jasno zbog čega Australijski plivački olimpijski tim angažuje čak šest sportskih psihologa, zbog čega 99% Kanadskog olimpijskog tima najintenzivnije praktikuje „mentalni trening“, zašto čitava Kineska stonoteniska reprezentacija prolazi kroz psihološke pripreme, šta je razlog da u Nemačkoj zakonom bude propisano da svaki fudbalski tim u svojoj sistematizaciji predvidi i radno mesto „sportski psiholog“, zašto Anćeloti pri prelasku u Čelzi sa sobom vodi Bruna De Mikelisa, sportskog psihologa bez čijeg odobrenja nikom od fudbalera nije garantovan izlazak na teren … Jedno je sigurno, oni ne ignorišu činjenicu o značaju „psihološkog aspekta“. Možda rezultati pravdaju ovakav stav?

Na žalost, u domaćem sportu iza prigodne priče o „poljuljanom samopouzdanju“, „lošem fokusiranju“, „parališućoj tremi“, „prevelikom pritisku“… gotovo da ne postoji ozbiljna namera da se sa ovim psihološkim kvalitetima ozbiljnije pozabavi.

Razlog ovakvog stava, koji zanemaruje „mentalni trening“, leži prvenstveno u zabludama, predrasudama, nepoznavanju polja rada sportskog psihologa i onoga šta on može da učini za konkretnog takmičara/sportski tim.

EVO NEKIH NAJČEŠĆIH PREDRASUDA:

1. Predrasuda: Psihološke pripreme nemaju efekta, nisu korisne.

Istina: Psihološke pripreme značajno unapređuju sportsko postignuće i neizostavan su deo sportskog treninga.

Kada bi ste ovu predrasudu izrekli u prisustvu Rodžera Federera, nekada impulsivnog i psihološki nekontrolisanog tenisera – juniora, sigurno bi vas začuđeno pogledao. Ni Rafael Nadal ne bi mogao sakriti iznenađenje pred vašom naivnošću. Da ne govorimo o NBA igračima, atletičarima, strelcima, vrhunskim gimnastičarima, fudbalerima, stonoteniserima, skijašima, golferima …

2. Predrasuda: Sportski psiholog leči.

Istina: Sportski psiholog nije lekar već „učitelj“ i trener mentalnih veština.

Ova predrasuda je logična posledica pojave da su se sportski treneri koji su imali problem sa svojim takmičarima najčešće obraćali kliničkim psiholozima za pomoć. A klinički psiholozi, profesionalno orijentisani na lečenje, nisu baš mogli pronaći „nenormalnost“ , jer nenormalnost najčešće i nije realan razlog sportskog neuspeha. Ipak je svet vrhunskog sporta svet relativno zdravih, normalnih i pristojnih ljudi. Otuda ostade utisak o neuspešnosti „tretmana“ i „lečenja“ kao glavne delatnosti sportskog psihologa.

3. Predrasuda:Sportski psiholog samo testira.

Istina: Psihološko testiranje je samo početna faza u procesu dugotrajnih psiholoških priprema/mentalnog treninga.

Izvor ove predrasude je činjenica da je najveći broj sportista jedini kontakt sa sportskim psihologom ostvario u postupku redovnih periodičnih procena u državnim institucijama zaduženim za medicinu sporta. Relativno mali broj sportskih psihologa angažovanih u ovim ustanovama, sa jedne, i prilično veliki broj sportista koji su na njih upućeni, sa druge strane, ne ostavlja značajan prostor za bilo kakav obuhvatniji rad, osim onog najosnovnijeg, početnog, tj. psihološkog testiranja. Psihološko testiranje i prateći intervju, tzv. esploratvni intervju, samo su početni korak u dugotrajnom procesu psiholoških priprema. Sam čin testiranja i interpretiranja dobijenih testovnih rezultata nije nešto što će, samo po sebi, unaprediti kvalitet sportskog izvođenja. Svođenje čitave oblasti sportske psihologije na psihološko testiranje vodi ka pogrešnom zaključku da sportski psiholog i nije od neke realne koristi za postizanje boljih sportskih rezultata.

4. Predrasuda: Psihološke pripreme su samo za vrhunske sportiste

Istina: Psihološke pripreme su, u različitim vidovima, sastavni deo trenažnog procesa od najranijeg sportskog uzrasta do elitnog sporta.

U praksi se, paradoksalno, ispostavlja da elitni sportisti imaju najviše koristi od psiholoških priprema. Možda razlog za ovu činjenicu treba tražiti u nekim drugim osobinama vrhunskih sportista, npr. posvećenosti, koja čini da i „mentalnom treningu“ pristupaju potpuno predano i sistematski. Istina je da bi sa psihološkim pripremama trebalo, na adekvatan način, započeti još u najranijim uzrastima. Polaznici „sportskopsihološke edukacije“ podjednako bi trebalo da budu deca, budući takmičari, njihovi roditelji i treneri. Šampion se gradi od malih nogu.

5. Predrasuda: Psihološke pripreme su kratkotrajne

Istina: Psihološke pripreme se sprovode tokom čitave sportske karijere.

Psihološke pripreme,tj. mentalni trening, su proces koji se završava u trenutku kada ste doneli odluku da vam napredovanje u sportskoj veštini i takmičarski rezultat više nisu bitni. Do tada, kao trening tehnike i kondicije, „mentalni trening“ se podrazumeva. Drugim rečima, psihološka priprema je proces koji nema kraja, niti limita, koji je ciljan, sistematski, kontinuiran i praćen.

Zablude o sportskoj psihologiji i psihološkoj pripremi sportista

Biofidbek je tehnika učenja samoregulacije. Suštinu biofidbeka čini postupak prikazivanja i kvantifikovanja fizioloških parametara koji omogućava da se uspostavi određen stepen kontrole nad funkcijama autonomnog nervnog sistema (ANS).

O značaju učenja tehnike kontrole nad aktivacijom ANS, kada je sport u pitanju, najbolje govori činjenica da je centralni uzrok svakog značajnog pada nivoa tehnike i kondicije tokom meča upravo desinhronizovan rad ANS. Ta desinhronizacija stoji iza gubitka kontrole nad pokretom, „stegnute ruke“, nepreciznog šuta, lošeg kretanja, gubitka koordinacije kretanja, „lupanja“ srca, ubrzanog disanja, znojenja ruku, defokusiranosti, zaboravljanja unapred postignutog taktičkog dogovora sa trenerom, impulsivnog ekscesivnog ponašanja, pada motivacije.

Biofidbek nam pomaže da naučimo kako da kontrolišemo aktivnost ANS-a i na taj način um i telo optimalno pripremimo za maksimalan sportski rezultat.

Pre i posle

KAKO SE PRIMENJUJE BIOFIDBEK?

Biofidbek metoda zasniva se na snimanju i prikazivanju parametara telesnih funkcija, čija se fiziološka aktivnost beleži uz pomoć senzora postavljenih na telo osobe. Senzori snimaju elektro-aktivnost mišićnih vlakana, elektroprovodljivost kože, kontrakcije glatkih mišiča na perifernim krvnim sudovima, cirkulaciju, parametre srčane aktivnosti, kao i karakteristike moždanih talasa. Indikatori fizioloških aktivnosti, koji su snimljeni uz pomoć biofidbek senzora, bivaju prosleđeni u „računarsku jedinicu“ koja snimljene signale transponuje, obradjuje, analizira i u formi grafikona, animacije, video igre, zvuka ili svetlosnog signala šalje na audio/video displej. Preko audio/video displeja osoba može da vidi/čuje obrasce i kvantitativne mere svoje fiziološke aktivnosti u trenutku dok se dešavaju. Ova privilegija „posmatranja i kvantifikacije fiziologije“ pruža mogućnost za postepeno učenje samoregulacije i sticanje kontrole nad fiziološkim procesima, kojih inače nismo svesni i nad kojima nemamo voljnu kontrolu.

Uvod u biofidbek

Sport je, u svojoj osnovi, aktivnost usmerena ka cilju koji se postiže sistematskim trenažnim radom. Razlozi ulaska u sport i bavljenja sportom su različiti, od poboljšanja opšteg fizičkog zdravlja, razvoja tela, unapređenja mentalnog stanja, relaksacionog efekta sporta, druženja, obezbeđenja materijalnih dobara, pa do želje za postizanjem vrhunskih sportskih rezultata.

Iza svakog od tih razloga stoji određeni kvalitet motivacije koji određuje meru/nivo sportskog angažovanja i posvećenosti treningu. Kada razlog ulaska u sport postane izvor sistematskog trenažnog rada govorimo o sportskom cilju. Za ostvarenje nekih nezahtevnijih ciljeva dovoljni su i periodični kratkotrajni treninzi dok ostvarenje drugih, kao što je postizanje vrhunskog sportskog rezultata, podrazumeva i nekoliko treninga dnevno u višegodišnjem vremenskom periodu.

Sva stručna sportska literatura i trenažna praksa vrhunskih sportista upućuju na činjenicu da je postavljanje i praćenje ostvarivanja sportskih ciljeva nužan proces u unapređenju sportske veštine na vrhunski nivo. Jedini način za ispunjenje „velikog sportskog sna“ je njegovo prevođenje u konkretan i ostvarljiv akcioni plan. Pokazalo se da jasno definisan cilj omogućava svrsishodno planiranje svakog pojedinačnog treniga tokom čitave trenažne sezone. Takođe, istraživanja potvrdjuju da postavljanje ciljeva fokusira i usmerava sportistu, gradi adekvatnu motivaciju za trening, omogućava ulaganje ekstra napora u trenucima kada trening ne ide najbolje, učvršćuje doživljaj samopouzdanja, angažuje efektivne psihološke mehanizme prevladavanja sportskog pritiska, pruža mogućnost dugoročnijeg planiranja i sgledavanja sportske perspektive.

Da bi tokom procesa unapređenja sportske veštine mogli da računamo na navedene pozitivne efekte postavljanja ciljeva neophodno je da sam postupak njihovog definisanja bude obavljen uz poštovanje određenih pravila. Ta pravila najlakše ćemo zapamtiti preko akronima M.A.S.T.E.R. (ostvariti).

M.A.S.T.E.R. CILJ JE:

• Merljiv – Cilj treba da bude određen na način koji nam daje prostor da što objektivnije i sa sigurnošću utvrdimo njegovo postizanje. Najbolje je ako se može izraziti kvantitavno, brojem. Cilj „hoću da poboljšam sevis/udarac/šut…“ nije jasno određen jer ne sadrži kriterijum na osnovu koga ćemo konstatovati poboljšanje već je više oslonjen na ličnu procenu, koja ne mora biti objektivna. Merljiv cilj je formulisan kao „hoću da imam 77% prvog servisa, 85% slobodnog bacanja, 05 sekundi brži start …“

• Adaptibilan – Cilj treba da bude postavljen flaksibilno, sa mogućnošću korigovanja i prilagođavanja izmenjenim uslovima i mogućnostima. Adaptibilnost ne treba shvatiti kao poziv da postavljamo nerealne ciljeve koje ćemo naknadno menjati već više kao mogućnost za sitne korekcije usled promenjenih uslova koje na početku nismo mogli predvideti.

• Specifičan – Specifično postavljen cilj nas usmerava na ključne elemente koje tokom treninga treba usavršavati. Cilj „Hoću da budem bolji košarkaš“ nije specifičan, uopšten je i ne ostavlja mnogo prostora za definisanje efektivnog akcionog plana. Specifikovaćemo ga tako što ćemo odrediti elemente koje treba usavršavati da bi se postalo „bolji košarkaš“. Npr, „poboljšati procenat slobodnog bacanja, unaprediti skok-šut, podići kondicioni nivo…“. Kada uz specifikaciju cilj učinimo i merljivim onda smo u potpunosti definisali i elemente na kojima treba raditi i kriterijum na osnovu koga ćemo znati da smo cilj postigli.

• Time – bound (vremenski određen) – Određivanje vremenskog okvira za postizanje konkretnog cilja podrazumeva utvrđivanje vremena koje ćemo na dnevnom/sedmičnom/mesečnom nivou posvetiti trenažnom radu na njegovom dostizanju. Takođe, vremenski okvir podrazumeva predviđanje vremena koje nam je potrebno da cilj ostvarimo. Neki se ciljevi mogu ostvariti za relativno kratko vreme dok neki podrazumevaju višemesečni rad. Da bi vremenski okvir bio realno postavljen potrebno je dobro poznavanje rirode cilja koji se želi postići. Česta je pojava da manje iskusni sportisti sebi postavljaju prekratke rokove čime se izlažu nepotrebnim pritiscima i frustracijama usled neostvarenja cilja, koji realno u tom roku nije ni mogao biti ostvaren. U slučaju ciljeva čije ostvarenje zahtevaj duži vremenski period treninga korisno je cilj redefinisati na podciljeve koji se mogu postići u kraćem roku.

• Encouraging (podsticajan, ohrabrujući) – Od izuzetne je važnosti da formulacija ciljeva bude „pozitivna“. Možda nam iskazi „smanjiti broj grešaka“ i „povećati broj uspešnih izvođenja“ zvuče kao sinonimi, kao da saopštavaju istu nameru. Stvar ne stoji tako. Zahtev za „smanjenje broja grešaka“ u sebi sadrži fokus na negativni aspekt, na ono što ne treba raditi, i kao takav izvor je pritiska koji paradoksalno može dovesti po povećanja broja grešaka. S druge strane, zahtev „povećati broj uspešnih izvođenja“ će učiniti da fokus bude upravo na elementima koji su ključni za dobro izvođenje.

• Realističan – Nužno je da postupak postavljanja ciljeva bude zasnovan na objektivnoj proceni sportskog resursa koje pojedinac poseduje. U situaciji da dođe do precenjivanja resursa, tj. postavljanja previsokih ciljeva, neizbežno dolazi da pada motivacije i narušavanja statusa samopouzdanja. Istovremeno se gubi poverenje u ličnu sportsku kompetentnost, kvalitet treninga, autoritet trenera. U situaciji kada su postavljeni ciljevi koji se postižu sa lakoćom i bez ulaganja ekstra truda može doći do osećanja dosade i precenjivanja vlastitih sportskih potencijala. Obe greške će se izbeći pridržavanjem pravila da cilj treba da bude realističan, tj. „zahtevan ali dostižan“.

Postupak postavljanja i praćenja realizacije sportskih ciljeva je relativno složen proces, veština koja se kroz praksu uči i usavršava. Vreme provedeno u bavljenu ciljevima višestruko se isplaćuje kroz unapređenje sportskog rezultata.

Upravljanje ciljevima u sportu

Mentalni trening je trening fokusiran na bazične psihološke/mentalne veštine sa ciljem unapređenja sportskog izvođenja. Može biti prilagođen individualnim takmičarima, timovima i/ili trenerima. Učenje i usavršavanje ovih veština pomaže takmičaru u pripremi i izvođenju sportske veštine na najvišem nivou. Efekat mentalnog treninga ispoljava se i u konstantnosti kvaliteta izvođenja, kako na treningu tako i tokom takmičenja.

Ovladavanje mentalnim veštinama pruža takmičaru mentalnu prednost u odnosu na suparnike i razvija dodatne resurse za uspeh.

Mentalni trening je, u prvom koraku, fokusiran na povećanje svesnosti o mentalnim/psihološkim stanjima koja omogućavaju postignuće najvišeg individualnog nivoa. Ta svesnost uz usavršene tehnike mentalne kontrole omogućava sportisti regulaciju i optimalnu kontrolu tela i uma. Mentalni trenig, kao i trenig tehnike, je proces koji je vođen od strane stručnog lica/psihologa/trenera, ali podrazumeva i potpuni lični angažman sportiste.

Kako vam mentalni trening može pomoći?

Mentalni trening pomaže sportisti da kroz kontrolu stanja tela i uma obezbedi neophodne uslove za maksimalno sportsko postignuće i konstantnost tog postignuća. Istovremeno, kroz praksu mentalnog treninga povećava se svesnost o sopstvenim psihotelesnim stanjima, unapređuje samopouzdanje, ojačava motivacija, formira mentalna čvrstina a ujedno smanjuje anksioznost (strepnja/pritisak) i sumnja u sebe. Mentalni trening pomaže sportisti da na najefikasniji način prevaziđe potencijalne prepreke napredovanju u sportu.

Mentalni trening je neophodan dodatak treningu tehnike i kondicije u pripremi za postizanje vrhunskog rezultata.

Šta su bazične mentalne veštine?

Trening bazičnih metalnih veština je suština mentalnog treninga. Usavršavanje ovih veština čini osnovu na kojoj se formira individualni pristup/stil svakog sportiste, tima i/ili trenera i podrazumeva ličnu motivaciju i kontinuirani trenig radi postizanja maksimalne efikasnosti. Trening mentalnih veština sprovodi se sistematski, baš kao i trening tehnike i kondicije, i kreće od razvijanja i usavršavanja bazičnih veština, kao pretpostavki za razvoj kompleksnijih visokoindividualizovanih veština mentalne kontrole. Praksa pokazuje da je mentalni trening neophodna karika u lancu ukupnog trenažnog procesa i da se može tretirati kao suvišan tek u trenutku kada se odustane od daljeg sportskog napretka i maksimalnog individualnog postignuća.

Neke od devet osnovnih mentalnih veština su:

Tehnike kontrole nivoa aktivacije: Za izvođenje sportske veštine na maksimalnom tehničkom i kondicionom nivou od presudne je važnosti sposobnost kontrole nivoa aktivacije/pobuđenja. Nivo aktivacije, tj. sportski adrenalin će ili biti kontrolisan i stavljen u funkciju postizanja maksimalnog postignuća ili će sam preuzeti kontrolu nad umom i telom i dovesti do pada u kvalitetu izvođenja. Veština efikasne regulacije nivoa aktivacije (pobuđenosti), stresa i anksioznosti pomoći će sportisti da ostane fokusiran i pod kontrolom. Tehnike kontrole nivoa aktivacije omoćavaju sportisti da se opusti/umiri ili podigne nivo pobuđenosti/aktivacije, nudeći mu neophodne veštine uz pomoć kojih će kontrolisati kako telesni tako i mentalni energetski nivo.

Imaginacija: Efektivna imaginacija podrazumeva angažovanje svih čula u kreiranju mentalne slike idealnog izvođenja. Tehnike imaginacije su izuzetno koristan dodatak svakodnevnom treningu i predtakmičarskoj rutini. Imaginacija omogućava sportisti ekstra vežbu bez fizičkog napora. Tehnike imaginacije se koriste za unapređenje konkretnih sportskih veština, uvežbavanje strateških i taktičkih planova, uvećanje doživljaja samopouzdanja, motivacije, svesnosti o telu i umu, umanjenje sportske anksioznosti, stresa i sumnje u sebe. Posebno značajnim se pokazuju kao pomoć povređenim takmičarima u fazi rehabilitacionog procesa.

Samo-govor/bodrenje: Uspešnost izvođenja sportske veštine neretko je pod uticajem toga šta sportista govori sebi tokom treninga i meča. Uvećanje svesnosti o unutrašnjem dijalogu/samo-govoru u konkretnim situacijama i učenje produktivnog samo-govora, pomoći ce sportisti da na sistematski način unapredi svoje sportsko postignuće.

Postavljanje ciljeva: Postupak postavljanja dugoročnih i kratkoročnih ciljeva, kako trenažnih tako i takmičarskih, neophodna je karika u procesu usavršavanja sportske veštine, posebno ako se teži vrhunskom postignuću. Postavljanje jasnih ciljeva omogućava da sportista uvek bude u procesu usavršavanja, fokusiran na sledeće korake ostvarenja cilja, uz svest o uspešnosti u savladavanju prethodnih. Postavljanje ciljeva je baza za razvijanje samopouzdanja i učenje na greškama što je osnov daljeg napretka.

Kome je mentalni trening namenjen:

Veštine i ključne koncepte mentalnog treninga mogu koristiti svi, bez obzira na sport i postignut nivo sportske veštine. Mentalni trening unapređuje kvalitet izvođenja sportista, timova, trenera. Na početnim nivoima stiču se osnovne veštine mentalne kontrole koje se tokom razvoja sportske karijere usavršavaju i uobličavaju u visokoindividualizovan sistem veština psiho-telesne kontrole.

Gde se izvodi mentalni trening: Mentalni trening se može izvoditi bilo gde, u ordinaciji konsultanta, učionici, realnim uslovima treninga, u bilo koje vreme. Susreti sa konsultantom se odvijaju u formi jedan na jedan, sa delom ili celim timom, sportistima i trenerima. Mentalni trening podrazumeva motivaciju za unapređenje sportske uspešnosti kroz savladavanje mentalnih veština i potpuno je dobrovoljan, u smislu učešća sportiste/trenera.

Šta je mentalni trening?

Stres kao glavni/pomoćni izazivač stoji iza skoro 90% pritužbi sa kojima se ljudi javljaju lekaru opšte prakse.

Tokom jednočasovne Stres Test seanse saznajte šta se prilikom trenutnih ili hroničnih stresnih okolnosti događa unutar Vašeg kardiovaskularnog, mišićnog, nervnog, imunog, respiratornog i endokrinog sistema.

Identifikujte potencijalno „slabe karike“ u lancu vašeg telesnog zdravlja i utvrdite nivo trenutne vitalnosti organizma … Ova saznanja će vam pomoći da predupredite/olakšate potencijalne simptome i psihosomatske tegobe (mišićnu ukočenost vrata/leđa, migrenozne glavobolje, čir na želucu/dvanaestopalačnom crevu, srčane aritmije, hipertenzije, povišen nivo masti/šećera u krvi …) i da zadržite/ojačate stanje opuštenosti i životnog zadovoljstva.

Stres Test se izvodi jednokratno, uz sugestiju o načinu prevencije potencijalnih telesnih simptoma ili u sklopu individualnog Stop Stress Programa. (opširnije)

Stres Test je postupak utvrđivanja tipčne individualne reakcije u uslovima stresa. Omogućava neposredan uvid u način na koji organizam reaguje u uslovima povećanog pritiska/stresa.

Stres test prikazuje reakcije mišića, kardio vaskularnog sistema, autonomnog nervnog sistema, respiratornog sistema/disanja, reakciju psihogalvanskog refleksa.

Analizom individualnih reakcija dolazi se do „lične formule“ reagovanja na pritisak (Stres profil) na osnovu koje se predlažu specifične tehnike kontrole i ublažavanja reakcije stresa.

Stres profil omogućava dijagnozu fiziološke funkcionalnosti (rad mišića, srca, disanje…) pri tipičnoj reakciji na stres. Na osnovu utvrđenih parametara sačinjava se specifičan, za svaku osobu individualizovan plan StopStresTrening-a.

Savremena, visokosofisticirana elektronska oprema omogućiće Vam da na najdirektniji način „vidite“ neposredne telesne rakcije na stres i naučite kako da ovladate veštinom njihove kontrole.

Stres test

Petrašin Matijević jedan je od retkih psihologa koji je svoj „zanat“ usmerio ka oblasti sporta. U dosadašnjem radu značajne uspehe postigao je u oblasti tenisa (saradnja sa teniskim trenerom Velјkom Radojičićem, trenerom Jelene Janković, na psihološkim pripremama vrhunskih teniserki), stonog tenisa (klub IMT – superliga), džudoa (prvi tim Crvene zvezde). Od januara je angažovan u radu sa olimpijskim kajakaškim timom.

– U svrhu psihološke pripreme članova olimpijske kajakaške reprezentacije Srbije koncipiran je sedmomesečni program psiholoških priprema. Program je sastavlјen po uzoru na programe koji se primenjuju u najtrofejnijim olimpijskom reprezentacijama kao što su Nemačka, Belorusija, Kanada-započinje ovaj razgovor Matijević i dodaje-Sprovođenje programa započeto je tokom zimskih priprema u Turskoj, uporedo sa kondicionim i tehničkim pripremama.

Šta su postavlјeni kao cilјevi?

– Obučavanje kajakaša u tehnikama mentalne kontrole tokom izvođenja sportske veštine, upravlјanje anksioznošću (nervozom) pre i tokom takmičenja, usavršavanju tehnika koncentracije i relaksacije, upravlјanje motivacijom, postavlјanje sportskih cilјeva i evaluacija stepena njihovog ostvarenja, organizacija trenažnog procesa, komunikacija unutar tima.

Izuzetna saradnja članova tima sa sportskim psihologom i motivacija za usavršavanje u oblasti „psihološke/mentalne pripreme“ veoma brzo doveli su do napretka i rezultata.

– Prvi evidentni rezultati pokazani su već tokom međunarodne regate u Mantovi u aprilu kada su u gotovo svim disciplinama u kojima su nastupali naši kajakaši osvojili zlatne medalјe. Ovakve rezultate nemoguće je bilo postići bez vrhunskog kondicionog i tehničkog treninga ali udeo svakako pripada i odličnoj psihološkoj pripremlјenosti naših reprezentativaca – smatra Matijević

Naš sagovornik diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, odelјenje za psihologiju. Početno profesionalno iskustvo sticao je radeći na poslovima kliničkog psihologa u KCB dr Dragiša Mišović Dedinje. Profesionalnu karijeru nastavio u kompanijama telekomunikacionim kompanijama radeći na poslovima psihološke procene kandidata. Od 2005. godine profesionalno usmeren na sportsku psihologiju.

Šta se podrazumeva pod „psihološkom pripremom sportista“?

– One nisu postupak lečenja, postupak ispravlјanja psihičkih abnormalnosti i devijacija. Naprotiv, postojanje ovakvih „problema“ predstavlјa kontraindikaciju za sprovodjenje psiholoških priprema. Program psiholoških priprema namenjen je isklјučivo „psihički zdravim“ sportistima. To je prva stvar koju rasčistim sa sportistima, nihovim roditelјima i trenerima – objašnjava Matijević. – Psihološke pripreme su: naučno zasnovan i sistematski vodjen postupak sticanja i usavršavanja veština neophodnih za postizanje vrhunskog rezultata, tj. maksimalnog kvaliteta sportskog izvođenja.Treba naglasiti da psihološki spreman sportista ne može dati, u kondicionom i tehničkom smislu, preko svog maksimuma. Mentalna spremnost ne može nadoknaditi realne kondicione i tehničke nedostatke. Ona omogućava da se sa što većom efikasnošću iskoristi postojeći potencijal.

Kolika je, među sportistima i u sportskoj javnosti, svest o značaju psiholoških priprema?

– Svest postoji, ali samo na pojmovnom, deklarativnom nivou. U vrhunskom sportu svakako postoji prepoznata potreba za „mentalnom stabilnošću“. Ono što je činjenica je to da ni jedan ozbilјan sportski tim ili pojedinac ne zapostavlјa mentalni trening. Na nivoima amaterskog ili nižeg profesionalnog sporta o „psihološkoj stabilnosti“ se samo govori, mada sve češće, bez ozbilјnih namera da se u tom smeru nešto konkretno preduzme. Tu nailazimo na mnoge lične i profesionalne sujete, prvenstveno zbog nerazumevanje prirode psiholoških pripema ili zbog slepe odanosti konzervativnom stanovištu da je psihička snaga stvar sa kojom se rađa ili ne rađa. Nije redak komentar, među sportskim delatnicima, da psihološke pripreme nisu potrebne jer „naši sportisti nisu ludi“. Postoji jedna potpuno netačna percepcija da sportski psiholog samo izvrši neka testiranja i tu i tamo „popriča“ sa ponekim sportistom, bez nekih posebnih efekata.

Matijević u radu koristi najsavremeniju metodologiju psiholoških priprema zasnovanu na tehnici biogidbeka ( po ugledu na FC Milan, FC Chelsea, košarkaše NBA lige, Olimpijsku reprezentaciju Kanade …), autorizovanu u „SportsPro – program psiholoških priprema vrhunskih sportista“.

Koliko su, u sklopu opštih priprema, bitne psihološke pripreme? Koje je njihovo mesto, značaj, za kvalitet samog takmičenja?

– Psihološke pripreme su sastavni deo trenažnog procesa i imaju izuzetno značajno, nezaobilazno, mesto. Olimpijski prvaci i ostali vrhunski sportisti i sportski stručnjaci slažu se u oceni da je takmičarski rezultat čak do 95% zavisan od psiholoških faktora, trenutne „psihološke spremnosti“. To ne znači da je dovolјni imati „psihološku stabilnost“ i automatski biti pobednik. Takmičar će svoje tehničko/taktičke i kondicione karakteristike u najvećem stepenu realizovati tek kada u potpunosti uspostavi „mentalnu kontrolu“. Koncept psiholoških priprema podrazumeva tesnu saradnju sa trenerom i primenu znanja iz oblasti sportske psihologije u samom koncipiranju treninga tehnike i kondicije i praćenju i procenjivanju trenažnih efekata.

Kada je sportisti potrebna „psihološka priprema“?

– Svakom sportisti, nevezano za nivo uspešnosti, potrebna je psihološka priprema. U praksi se, paradoksalno, pokazuje da često najviše koristi od sistematskog procesa psiholoških/mentalnih priprema imaju baš sportisti najvišeg nivoa. Sa psihološkim aspektom stvar je potpuno ista kao sa treninzima tehnike. Nikada ne dolazi trenutak u kome je dalјi rad na njoj suvišan i neproduktivan.Psihološka priprema se uvodi kada je kvalitet izvođenja postignt tokom treninga značajno umanjen u situaciji takmičenja, kada sportista u svim situacijama,i tokom treninga i tokom meča, ne uspeva da realizuje prirodni potencijal, tj. kada pruža kvalitet koji je značajno ispod njegovih konstitucionalnih mogućnost i kada kvalitet postignuća varira od meča do meča.

Petrašin Matijević je realizovao niz stručnih predavanja i seminara o psihološkim pripremama u vrhunskom sportu (Kajakaški savez Srbije, Veslački savez Srbije, Stonoteniski savez Beograda, Seminar za stonoteniske trenere iz Španije, FK Partizan, Džudo klub Crvena zvezda,tenis, …).

O veštinama koje usvaja i usavršava tokom psiholoških priprema kaže.

– Bitno je istaći da se psihološke veštine usvajaju i uvežbavaju na način koji je identičan načinu sticanja motornih/tehničkih veština. Sistematski rad, rad i rad… Uz nezaobilazno pravilo: „Koliko uložiš toliko će ti se vratiti“. Kao najvažnije veštine koje čine mentalnu snagu sportiste možemo navesti: razvijanje svesti o uticaju psiholoških faktora na uspešnost izvođenja,razvijanje sposobnosti „ samoregulacije“, tj. sposobnosti volјne kontrole stepena telesnog uzbudjenja. Razvijanje sposobnosti kontrole emotivnih reakcija, razvijanje sposobnosti kontrole misaonog toka, unapređenje sposobnosti koncentraije i fokusiranja/refokusiranja pažnje na suštinske aspekte situacije, inapređenje statusa samopouzdanja, ispravlјanje motivacijom,ipravlјanje sportskim cilјevima i sportskom karijerom, usavršavanje tehnika relaksacije i regeneracije organizma i usavršavanje opštih komunikacionih sposobnosti.

Na kraju naš sagovornik istakao je koliko je bitan timski rad.

– Saradnja sa ostatkom stručnog tima je uslov uspešnosti „psiholoških priprema“. Podizanje kvaliteta sportskog postignuća je predmet multidisciplinarnog, sinhronizovanog, rada tima stručnjaka. Pogledajte vrhunske sportste. Nјihovi stručni timovi broje i na desetine članova. Od trenera, pomoćnog trenera, sparing partnera, fizioterapeuta, nutricioniste, psihologa, kiropraktičara-zaklјučio je ovaj razgovor psiholog olimpijskog kajakaškog tima.

O učinku psiholoških priprema našeg muškog olimijskog tima u kajaku trener Miroslav Aleksić izneo je svoje stanovište.

– Angažovanjem sportskog psihologa u pripremama naših olimpijaca otvorili smo jednu potpuno novu dimenziju. Prepoznali smo i uklјučili resurs koji je ranije u priličnoj meri zapostavlјan a koji je u vrhunskom sportu odlučujući. Rezultati su očigledni.

Zanimalo nas je kakva su iskustva reprezentativaca u sedmomesečnom radu sa Matijevićem. Olimpijac Ervin Holpert je izneo svoje mišlјenje.

– Dosta nam je pomogao. Sad mnogo lakše mogu koncetraciju da držim na takmičenju. Naučio nas je da nam se misli ne „razbeže“ , da pažnju fokusiramo tamo gde treba. Pokazao nam je pravo disanje , s kojim možeš puls brzo smanjiti posle jake deonice i to ti pomaže za regeneraciju-prepun je pozitinvih utisaka član olimpijskog četverca.

Odluku o angažovanju sportskog psihologa od strane KSS za potrebe reprezentativaca Srbije obrazložio je trener ženskog olimpijskog tima Dragan Plavšić.

– U Nemačkoj, 90% studenata psihologije nastavlјa postdiplomske studije specijalizujući se u sportskoj psihologiji. Činjenica je da je to svetski trend u sportu. Mi, sa naše strane, želimo da idemo u korak sa svetskim tendencijama. Naši takmičari su tu gde jesu i zahvalјujući svojoj mentalnoj i fizičkoj snazi. Međutim, želјa nam je da im omogućimo najbolјe uslove, baš kao što imaju i njihove kolege u inostranstvu. Iskreno, trenerska struka kod nas nije baš najbolјe upoznata sa svim znanjima kojima raspolaže sportska psihologija. S tim u vezi imali smo potrebu da angažujemo stručno lice koje bi nam pomogla da svoj trenerski rad upotpunimo i znanjima vezanim za savremenu psihološku praksu. Ta saradnja se, za sada, pokazala veoma korisnom i uspešnom.

Olimpijski kajakaški tim ne prepušta ništa slučaju, PSIHOLOG NEOPHODNA KARIKA NA PUTU KA VRHUNSKOM REZULTATU